Копаоник је највећи планински масив у Србији који се пружа од северозапада
ка југоистоку дужином од око 75 км, досежући у средњем делу ширину од око 40 км.
Један његов део је заштићена зона под именом Национални парк Копаоник у оквиру кога
постоји већи број заштићених природних целина, а на њему се налази и највећи скијашки
центар у Србији. Његов највиши врх је Панчићев врх са 2017м нмв. на коме се налази
маузолеј чувеног српског природњака по коме је добио име, око кога се налази база
војске Србије. Цео масив је добио назив по великом рудном богатству које је на њему
експлоатисано још од средњег века, а на његовом ширем простору је смештен читав
низ културно-историјских споменика из периода од XИИ до XВ века. Захваљујући развијеном
туристичком центру са савременим хотелима и пратећим објектима, Копаоник представља
једну од најпопуларнијих туристичких дестинација у Србији.
Голија - Једини
локалитет у овом делу Европе који је од стране УНЕСКО-а проглашен резерватом биосфере
I категорије, због своје изузетно чисте, нетакнуте природе и самим тим је уврштен
у Светску природну баштину.
Влада Републике
Србије, је јула 2001. године донела Уредбу којом се подручје планине Голија ставља
под заштиту као „ПАРК ПРИРОДЕ ГОЛИЈА“ и сврстава у И категорију заштите као природно
добро изузетног значаја. Голија је највероватније добила име због своје величине-голема.
Огромна пространства
густих шума и пашњака и оштра клима су разлог да мештани често кажу :„не зна Голија
шта је делија“. Без теренског возила планину је тешко прећи , тако да се планинари
овде ретко срећу. Највиша тачка планине је заравњен врх Јанков камен, висок
1833м одакле се буквално види пола Србије.
Због непропусне
геолошке подлоге и обиља падавина планина је богата водом. Лета су свежа, а зиме
хладне са пуно снега који се овде дуго задржава. На Голији су забележене и глацијалне
појаве, остаци Леденог доба, поједине биљне врсте ендемског карактера (Планински
Јавор) су доказано такви били и хиљадама година раније и упркос леденом добу успели
су да опстану.
Имајући у
виду све карактеристике локалитета Голија, потпуно је јасно да је ова планина најперспективнија
за произвоњу здраве хране, као и за развој скијалишног и уопште планинског туризма.