Забавни живот је био и у Савовој кафани,која се налазила на месту где су данас фабричке хале "3. октобра". Ту је била и куглана. У кафани је чешће свирала циганска дружина свирача. Пред кафаном играло је и коло. Било је и забаве и у Драгићевој шатри, (данас је ту "Југопетрол") и код шатре Петра Николића, односно Милоша Јовковића (где је данас основна школа).
Маскенбал је извођен иза Правителствујушче кафане (испод данашњег парка). На том простору се играло,љуљало на љуљашци и певало.
Први грамофон у Рашки називан је зонофон, са рупчавим плочама виђен је још 1896. године. Те прве грамофоне имали су Светозар Марковић и Јелка Миће Вукадиновића. Анђа,снаха попа Ђоке Радојковића, умела је да свира на хармоници. Негде око 1898. године она је престала да свира, јер ју је свекар прекорио пошто је по звездама предвиђао долазак рата, па је свако весеље сматрао сувишним. У овом случају: када се наговештава народно страдање и погибија људи, говорио би јој: "А видиш ли, грдна убога, како звезде падају, како ће да наиђе пажар и српска погибија, а ти свираш."
...То су били догађаји који су се памтили. На пример, свадба Мирка Курсулића, кафеџије из Рашке, 1899. године је догађај о коме се причало годинама каснје. Свадба Ратка Курсулића у Рашки је био тако грандиозни догађај. На свадби је било око 1000 званица.
Тихомир Д. Ђорђевић
"Рашка и околина"
