Рашка је географска област у југозападној Србији која је име добила по истоименој реци. У средњем веку Рашка је била једна од српских жупа чији су жупани од почетка XII века почели да предводе српске походе против Византије уместо прве српске краљевине Зете, да би њен велики жупан Стеван Немања у другој половини XII века постао најмоћнији међу српским владарима створивши државу чија је престоница био Рас, који се налазио недалеко од данашњег Новог Пазара. Из његове државе развила се потом под његовим потомцима Немањићима краљевина Србија, а у XIV веку и Српско царство.
Само име Расија (Рашка) први пут се помиње 1189. године. Од тада Млечани, Немци и Мађари до XVIII века Србију називају Расција, а Србе Рацима, Расцијанима, Раиценима и слично. Име Рашка је данас сачувано у имену Рашког округа у Србији, а територија некадашње Рашке је данас позната под географским именима Рашка област или Санџак.
(Рашка за време Стефана Немање)
На историјској карти област Рашка је именована као Дарданија и у време римске колонизације Ибарске долине главни град у њој звао се Муниципиум Дарданорум (Сочаница).
Од XИИ века биографи Стефана Немање саопштавају да се ово подручје назива Ибар. Византијски историчари већ од XИИ века називају Ибар и ширу област Рашке, по најисточнијем граду немањићке државе, а Рашка је била прва немањићка (српска) самостална држава. Све до доласка османлија Рашка је била стециште културе и државности српства, а кроз простор где се данас простире општина Рашка, пролазили су сви значајни трговачки путеви од запада и севера, према југу и истоку .
Од Дубровника према Софији, од Скадра према Бечу, сведоци тог времена су градови чији се остаци налазе дуж такозваног римског пута и то Звечан, Голеч, Брвеник, Маглич, Јанок.
Доласком Османлија, седиште трговине, а самим тим и целог краја се пресељава према Новом Пазару, све до 1833. године када се Ибарска долина својим јужним и средњим регионом одвојила од османлијског царства, а самим тим и од Новог Пазара.
Тада се јавила потреба да се на месту Рашки Ибар, где се налазила и граница према османлијском царству оснује варошица Рашка, са свим параметрима варошице.
Први заметак Рашке као насеља почиње 1835. године, а проглашење Рашке као вароши десио се на седници државног совјета Кнежевине Србије 6. септембра 1845. године, а коначно решење донео је тадашњи кнез Александар Карађорђевић 17. септембра 1845. године.
Први урбанистички план Рашке потиче још из 1844. године, који је урадио Никола Алковић, што се сматра једним од најстаријих урбанистичких планова.
(Обнова каменог моста)
(Зграда Курсулића)
