Једини локалитет у овом делу Европе који је од стране УНЕСКО-а проглашен Резерватом Биосфере I категорије, због своје изузетно чисте, нетакнуте природе и самим тим је уврштен у Светску Природну Баштину.
Влада Републике Србије, је јула 2001. године донела Уредбу којом се подручје планине Голија ставља под заштиту као „ПАРК ПРIРОДЕ ГОЛIЈА“ и сврстава у I категорију заштите као природно добро изузетног значаја.
Голија је највероватније добила име због своје величине-голема.Огромна пространства густих шума и пашњака и оштра клима су разлог да мештани често кажу :„не зна Голија шта је делија“. Без теренског возила планину је тешко прећи , тако да се планинари овде ретко срећу. Највиша тачка планине је заравњен врх Јанков камен, висок 1833м одакле се буквално види пола Србије.
Због непропусне геолошке подлоге и обиља падавина планина је богата водом. Лета су свежа, а зиме хладне са пуно снега који се овде дуго задржава. На Голији су забележене и глацијалне појаве, остаци Леденог доба, поједине биљне врсте ендемског карактера (Планински Јавор) су доказано такви били и хиљадама година раније и упркос леденом добу успели су да опстану.
Имајући у виду све карактеристике локалитета Голија, потпуно је јасно да је ова планина најперспективнија за произвоњу здраве хране, као и за развој скијалишног и уопште планинског туризма.
